SIGURNOST DECE U NAJMLAĐEM UZRASTU

Život je pun opasnosti za decu – šiljati, uski predmeti, rasklimatan nameštaj, česme savrućom vodom, lonci i peći, prometne ulice. Odrasli su naučili da izađu na kraj sa opasnimokruženjem. Oprezno ponašanje je naša druga priroda. Ali, odrasli lako zaboravljaju da decane doživljavaju svet na njihov način. Da bismo svoje dete zaštitili od mnogih opasnosti ukući i van kuće, trebalo bi da svet sagledavamo iz dečje perspektive.Očuvanje sigurnosti dece je zadatak koji zahteva veliku odgovornost i puno vremena.Povrede su vodeći uzrok smrti dece u uzrastu od 1 do 3 godine. One se obično nazivaju"nesrećnim slučajevima", jer izgleda da se "dešavaju slučajno" i da se "ne mogu izbeći".Ipak, znamo da se ne radi o slučajnim događajima. Ovi događaji se dešavaju po određenojšemi. Onda kada shvatimo tu šemu, možemo preduzeti korake za sprečavanje velikog brojanesreća.U razmišljanju o povredama kod dece važno je razmotriti tri faktora – faktore koji su vezaniza dete; predmete koji uzrokuju povredu i okruženje u kome se povreda desila. Za roditelje je važno da imaju na umu sve ove faktore.Uzrast ima presudnu ulogu u definisanju potrebe za «nadgledanjem» deteta. U svakoj fazirazvoja deteta treba identifikovati rizike i ono što se može učiniti da bi se ti rizici otklonili.Na primer, kako dete raste treba se zapitati: koliko daleko ono može da ode i koliko brzomože tamo da stigne? Koju visinu ono može dosegnuti? Koji su mu predmetiatraktivni/interesantni? Šta to može uraditi danas, a nije moglo juče?

Deca između 6 i 8 meseci ne razumeju uvek značenje reči «ne». Čak i kada im dvadesetputa kažemo da nešto ne diraju, ona se u času stvore na zabranjenom mestu. U tomuzrastu memorija deteta nije dovoljno razvijena da bi se ono setilo ranijih upozorenja. Detetestira i re-testira realnost, što je u tom uzrastu normalan način učenja.Dvogodišnja deca su takođe izložena riziku, jer njihove fizičke veštine prevazilaze njihovusposobnost da razumeju ishode. Detetov osećaj za opasnost nije dovoljno jak da bi gazaustavio u istraživanju nečega što mu je trenutno interesantno. Čak i stvari koje su izvanvidnog polja, kao što su donja polica ispod lavaboa i ormarić sa lekovima, bivajuinteresantne deci.Sa povredama deteta često su udruženi sledeći faktori:

-dete je gladno, umorno ili se ne oseća dobro

-odnosi među odraslima kod kuće su napeti i nezadovoljavajući

-dete i roditelji se nalaze na novom – za dete nepoznatom mestu

-porodica je u žurbi

-drugi članovi porodice su bolesni ili se nalaze u centru pažnje roditelja

-roditelji precenjuju sposobnost deteta da samo sebe zaštiti

-o detetu se brine nepoznata osoba ili brat/sestra koji su premladi za takvuodgovornost

-roditelji su jako zabrinuti za dete i to kod njega razvija osećaj nesigurnosti

-roditelji su bez materijalne sigurnosti, nezaposleni, siromašni, hendikepirani iliinvalidniKontolisanjem okruženja i uklanjanjem rizika može se detetu pružiti sloboda potrebna zarast i razvoj. Stvaranje sigurnog okruženja u kući ali i u parku, kao jednom od mesta zadetetovu igru, više je od samog sprečavanja povređivanja. Ono omogućava detetu daizgrađuje samopouzdanje tokom istraživanja okoline.