Kako pomoći detetu da uči?

Današnja deca imaju kraću pažnju, brže misle, impulsivnija su, zahtevnija, a takve generacijske promene školski udžbenici uglavnom ne prate. Kako im pomoći?
P: Primećujem da mnoga deca, uključujući i moje, mnogo bolje uče kada slušaju nego kada sama čitaju lekciju. Ono o čemu razgovaramo (mi detetu ne čitamo lekcije, ali znam roditelje koji i to rade) - lako prihvata, pamti i razvija, dok mu samo pročitano ponekad ostaje strano. Ako izuzmemo činjenicu da su neki udžbenici zaista pisani tako da ih je teško razumeti bez objašnjenja, šta se ovde može činiti? Za sada nam je lako da sa detetom razgovaramo o poznatoj materiji, ali je svima jasno da to neće moći da traje u nedogled.

O: Današnja deca su drugačija nego generacije njihovih roditelja, ili baka i deda. Moderna deca imaju kraću pažnju, brže misle, imaju drugačija interesovanja, impulsivnija su, zahtevnija. Njihov autoritet se mora zaslužiti, ne podrazumeva se sam po sebi. Sa druge strane, takve generacijske promene školski udžbenici uglavnom ne prate. Nažalost, često su i roditeljska očekivanja od dece u neskladu sa onim što deca modernog doba jesu. Upravo zato, potpuno je razumljivo zbog čega je vašem detetu lakše da upamti ono što od vas čuje, nego što pročita u knjizi. Ono što čuje, na izvestan način je deo njegovog ličnog iskustva (ne mora neki događaj zaista da doživi, niti da vidi, dovoljno je iskustvo što o tome sa vama razgovara). A ono što čita, ostaje samo "prazno slovo na papiru", to jest nešto što sa njim, njegovim današnjim potrebama i interesovanjima, nema mnogo veze.

Zato je moja preporuka da i ubuduće, kad god možete, razgovarate sa detetom. Ono će tako najbrže da uči, a sve što upamti - ostaće memorisano dugoročno. Podjednako je važno i to što ćete kroz komunikaciju održavati trajno dobar kontakt i produbljivati kod deteta uverenje da mu vi možete biti sagovornik i kada (nekad u budućnosti) teme za razgovor ne budu bile u vezi škole i učenja.

Ubuduće, učenje detetu možete olakšati na dva načina:

1.Pravila učenja
Uputite dete u pravila uspešnog učenja, kao što su: pravljenje plana učenja, čitanje lekcije od jednog do drugog podnaslova, ponavljanje isključivo naglas, učenje isključivo danju - u vreme najizraženije koncentracije (nikada noću), podvlačenje grafitnom olovkom važnijih od manje važnih delova teksta, važnost preslišavanja...
Zahvaljujući ovim pravilima, učiće brže za kraće vreme, povezivati naučeno gradivo u celinu, i uspevati da logički obrazlaže naučene činjenice umesto da ih samo "nabubane" verbalizuje.

2.Dodatni izvori informacija
Kada na red dođu lekcije o kojima vi ne znate mnogo, pa nemate šta da kažete, ili neku materiju ne poznajete dovoljno... pored udžbenika, usmerite dete na dodatne izvore informacija - Internet, filmove, enciklopedije... i sve drugo što će mu upotpuniti znanje. Vi ćete biti rasterećeniji, a dete usmereno da samostalno izvršava svoje školske obaveze.

Nemojte učiti zajedno sa detetom, niti učiti umesto njega (na primer, vi pročitate lektiru, pa mu je prepričate), niti mu rešavati domaće zadatke „samo zato“ što procenjujete da su za njega preteški, ili da se radi o materiji koja mu neće biti potrebna u životu. Često ćete biti u pravu. Zaista, mnogo toga od onog što našu decu tako silno okupira u školskoj klupi, u budućnosti neće imati nikakvog značaja za njih. Ipak, važno je da steknu određene radne navike, da razvijaju memoriju, koncentraciju, usvoje pravilo da se obaveze moraju izvršiti...

Zato vi kao roditelj uvek negujte komunikaciju, razgovor u odnosu sa detetom (baš kao što sada činite), ali ga postepeno usmeravajte da korišćenjem dodatnih izvora informacija bude što samostalnije u savladavanju školskog gradiva. To je deo zajedničkog odrastanja - i za vaše dete, i za vas.


Jelena Holcer, pedagog