IZGRADNJA ODNOSA – RAZUMEVANJE TEMPERAMENTA

Dete se rađa sa jasnim izgledom i načinom kojim pristupa svetu. Jedan od najvažnijih zadataka roditelja je da shvati svoje dete. Što bolje razumeju šta je to što čini ponašanje deteta, roditelji će moći bolje da razvijaju njegove jedinstvene talente. Jedan od načina dase nauči šta bebu čini jedinstvenom jeste da se shvati njen lični stil, ili temperament.Temperament opisuje osobenost svakog deteta i najdoslednije reakcije na svet koji gaokružuje. Svi smo rođeni sa temperamentom. Temperament je očigledan čak i kodnovorođenčadi, prema načinu na koji ona reaguju na ljude i stvari koje ih okružuju. Mi nemožemo odabrati ni sopstveni a ni detetov temperament. Svako od nas poseduje širokspektar karakteristika temperamenta. Nema boljeg ili najboljeg temperamenta, ili osobine.Svaka osobina ima pozitivne i negativne aspekte.Važno je zapamtiti da deci nisu potrebni roditelji kako bi ona postala savršena. Deci supotrebni roditelji koji ih vole i koji su odlučni da saznaju šta je to što njihovu decu činiposebnom; roditelji koji su tu da na najbolji način pomognu njihovom pravilnom razvoju.Roditelji uče i rastu zajedno sa svojim detetom. Njihov temperament može biti isti ili različitod temperamenta njihovog deteta. Ali, razumevanje temperamenta deteta može pomoćiroditeljima da uspostave pozitivne mehanizme interakcije. Prilikom izgradnje odnosa sadetetom, roditelji moraju znati da nema perfektnih roditelja.

Zašto je za roditelje važno da razmišljaju o temperamentu svoga deteta?

Razumevanje temperamenta deteta pomaže da roditelj posmatra svet očima svoga deteta.Ovo takođe pomaže da roditelj predvidi teške situacije i spreči stresne događaje i reakcije.Treba imati u vidu da su deca nepredvidiva. Nekada nas ona mogu iznenaditi, jer seponašaju na atipičan način.Razumevanje sopstvenog temperamentatakođe može biti od pomoći. Na primer,prepoznavanje "poklapanja ili podudaranja" temperamenta roditelja sa temperamentomdeteta, pomaže roditelju da predvidi moguće konfliktne situacije i nađe načine za njihovoizbegavanje ili prevazilaženje. Razumevanjem sopstvenog temperamenta roditelj moževideti kada njegova reakcija prema detetu više odslikava njegov sopstveni temperament uodnosu na ponašanja deteta. To roditelju omogućava da reaguje efikasnijim i odgovarajućimoblikom ponašanja. Temperament deteta, kao i sopstveni, roditelj može odreditiposmatrajući tipične reakcije - svoje i svoga deteta - u različitim situacijama.

Temperament se razlikuje, zavisno od stepena razvoja deteta. Na primer, skoro sve bebe od9-18 meseci, a ne samo tiha deca, pokazuju stid i nelagodnost u blizini nepoznatih.Verovatno je snažniji osećaj nelagodnosti koje ima povučeno dete prema strancima, negoono koje je otvoreno.Primera radi, navodi se ponašanje troje male dece: Svetlane, Alekse i Saše, dok ulaze upark u kome ima mnogo male dece. Neka deca grade dvorac u pesku. Druga se penju pošipkama ili penjalicama, a treća su pronašla veliku loptu koju šutiraju, trčeći u krug.

Svetlana ulazi u park, držeći majku za ruku. Čim primeti da se gradi peščani dvorac,ona trči da se pridruži toj grupi dece. Uzima lopaticu i počinje da gradi deo dvorca.Govori ostalima: "napravimo veliki dvorac."

Svetlana i druga deca poput nje, često se opisuju kao “fleksibilna deca”, koja se lakoadaptiraju. Ona lako pristupaju novim situacijama i novim ljudima. Promene im nepredstavljaju probleme, te se često opisuju kao deca koja se uklapaju u situaciju.

Aleksa provodi mnogo vremena držeći se uz nogu svoga oca. On odbija da napustioca. Aleksa posmatra i prati sve aktivnosti oko sebe. Nestrpljivo želi da vidi ko se igraloptom. Približava se par koraka, kako bi bolje video. Brzo se vraća ocu i opet sehvata za njegovu nogu. Nakon nekoliko minuta, počinje da se oseća prijatnije. Ubrzo zatim, zamoli oca da se približe deci koja se igraju. Pušta očevu nogu za koju sedržao i, u početku pažljivo, počinje da koristi svoje motorne veštine,uz sve boljukoordinacijju.

Deca koja ispoljavaju ovakav oblik ponašanja, opisuju se kao promišljata i oprezna, naročitokada se nađu u nepoznatoj situaciji. Nekada su prilično uplašena. Često imaju problema sanovim/ izmenjenim situacijama, a potrebno im je mnogo podrške i vremena da se osećajusigurno i prijatno.

Saša ulazi u park trčeći i ostavljajući svoju nanu iza sebe. On nema vremena za"bacanje" i brzo trči prema šipkama i penjalicama. Videvši da tu ima mnogo dece, probija se napred, na početak reda kako bi se spustio niz tobogan. Sve vreme seglasno smeje, čime plaši jedno malo dete, koje zbog toga čak i zaplače.

Deca kao što je Saša opisuju se kao živahna i energična. Vrlo snažno insistiraju na stvarimakoje vole i koje žele da rade. Ona imaju teškoća sa kontrolisanjem emocija i jakih osećanja.Skaču od sreće kada su sretnu, a glasno protestuju kada nešto ne ide "po njihovom".Navedeni primeri ukazuju na različitost temperamenta i potrebu da roditelji i detetu i sebiživot učine lakšim, podrže dete i pomognu mu.

VAŽNO JE ZNATI– PORUKE ZA RODITELJE

Svakodnevne situacije, interakcije među decom, odnos sa roditeljima i onima kojipružaju zaštitu, su «hrana» za emotivni, društveni i kognitivni razvoj i rast deteta.

Ponašanje deteta je njegov poseban način na koji vam govori šta mu je potrebno. Odnačina na koji roditelji uče da "čitaju" signale svog deteta, zavisi kako će reagovati,odnosno da li će biti u mogućnosti da podstiču razvoj deteta i grade sigurne odnose.

Svako dete ima svoje "ja", identitet i način na koji se ponaša. To ponašanje može, alii ne mora biti slično ponašanju njegovih roditelja. Ove razlike se moraju shvatiti ipoštovati, kako bi se podsticao zdrav razvoj deteta.

Ne postoji "savršen roditelj". Naravno da će se nekada desiti da roditelji ne prepoznasignale deteta, ili je prezaposlen, umoran da odgovori na najpovoljniji način.Međutim, važno je da roditelji nauče lekciju iz signala koje nisu prepoznali.

Biti roditelj je dosta težak “posao”. Važno je tražiti pomoć i smernice na vreme, odonih koji znaju i umeju da pomognu

Opis temperamenta: devet karakteristika

Prema sprovedenim naučnim istraživanjima, u okviru temperamenta deteta postoji devetkarakteristika/osobina. Kombinacija sledećih osobina određuje temperament deteta i činisvako dete jedinstvenim.

• jačina reakcije:

jačina i nivo energije za situaciju. Reakcija može biti pozitivna ilinegativna, brza ili snažna. Dete se, na primer, može dugo i snažno smejati na "osrednjoj"zabavi, ili pak ljutito i sa suzama reagovati na manju grdnju.

upornost/odvraćanje pažnje:

dete može da ostane usredsređeno na ono što radi,uprkos odvraćanja pažnje.

redovnost:

dete ima unutrašnji raspored za hranu, spavanje, druge aktivnosti. Za detesu raspored i rutina veoma važni.

senzitivnost:

dete ima snažnu, neodložnu i intenzivnu reakciju na svoja osećanja iosećanja drugih. Takođe ima razvijen osećaj za ukus, miris, zvuk. Lako će ga uznemiri jakmiris, jaka svetlost, glasna muzika.

perceptivnost:

dete primećuje i komentariše pojave i stvari koje ga okružuju. Interesujuga boje, zvukovi, mirisi, ljudi, situacije. Jedva čeka da iskusi novo i sposobno je da odredi ishvati osećanja drugih
prilagodljivost:
detemože lako da se prilagodi na promene situacije ili rasporeda, bezuznemiravanja. Ono reaguje dobro na neočekivane promene ili razočaranja.

nivo energije ili aktivnosti:

to je vreme koje dete provede u pokretu igrajući se, trčećii slično, u poređenju sa vremenom koje provodi odmarajući se, opuštajući se ili tiho seigrajući.

prva reakcija:

odnosi se na to kako dete reaguje na novu osobu, stvar ili situaciju. Nekadeca mogu biti zaineresovana da se pridruže aktivnostima, dok su druga povučenija iodbijaju da učestvuju u aktivnostima.

raspoloženje:

to je vreme koje dete provodi srećno, smejući se ili učestvujući uaktivnostima oko sebe, odnosno, vreme koje provodi u ozbiljnom ili povučenomraspoloženju.