BULIMIJA I KOMPULSIVNO PREJEDANJE

Pored anoreksije, bulimija i kompsulivno prejedanje su najčešći poremećaji u ishrani i izazvani su uglavnom psihičkim faktorima. Stručnjaci smatraju da postoji i genetska predispozicija za nastanak ovih poremećaja, kao i da mogu biti izazvane uticajem okoline. Anoreksija se, tvrde, najčešće javlja kod prezaštićene ili zapostavljane dece, kao i kod onih koji ne umeju da ispolje osećanja i strahove.

Bulimija je javlja kod dece koja odrastaju u haotičnim uslovima, bez prevelike brige i roditeljskog nadzora. Vrlo često je roditeljsko nezadovoljstvo detetovim izgledom uzrok bolesti. Ona je, za razliku od anoreksije, preterano konzumiranje hrane posle kojeg se telo "čisti" povraćanjem.

Oboleli od bulimije, takođe, često koriste pilule za mršavljenje, laksative i diuretike. Poput anoreksije i bulimija pogađa najviše devojčice u periodu adolescencije, a prvi put se javlja do 18. godine. Bulimija se može javiti i naizmenično sa anoreksijom, što se događa, otprilike, u svakom petom slučaju. Psiholozi tvrde da se, uprkos preklapanju, ova dva poremećaja povezuju sa različitim tipovima ličnosti. Anoreksičari potiskuju svoj porive, dok bulimičari preterano udovoljavaju svojim žudnjama.

Kompulsivno prejedanje ozbiljan je poremećaj ishrane koji karakteriše konstantno konzumiranja hrane i povećanje telesne mase. Oboleli često vežbanjem ili neuspešnim dijetama pokušavaju da sagore višak, u stalnom su strahu da će biti debeli i preokupirani su svojim telom. Za njih je hrana sredstvo koje im pomaže da se nose sa emocijama, strahovima i svakodnevnim problemima. I kompulsivno prejedanje leči se kroz psihotearpiju, koja pomaže da se prevaziđu stari, loši obrasci ponašanja i usvoje novi, zdravi načini kontrole apetita i reakcije na stres.