Anoreksija - bolest devojčica u adolescenciji

Najčešće se javlja kao posledica psiholoških problema, kompleksnih emocija, strahova, odbijanja seksualnosti, a često je i način da devojčice manipulišu roditeljima
Anoreksija, odnosno odbijanje hrane koje može dovesti do ogromnog gubitka težine, praćenog hormonskim poremećajima, prvenstveno je bolest devojčica u adolescentskom uzrastu.
Psiholozi smatraju da je ova bolest simptom psiholoških problema, da često može biti način da devojčice manipulišu roditeljima, ali i način da pokažu da ih nešto ozbiljno muči. Stručnjaci nisu sigurni šta tačno izaziva ovu bolest, ali neki teoretičari tvrde da je ona posledica podsvesnog straha od sazrevanja.
Objašnjavaju da anoreksične devojčice ne žele da se njihovo telo promeni, pa zbog toga manično žele da izgube kilograme.
Uzrok može biti i odbijanje seksualnosti, na šta uglavnom utiče roditeljski stav po tom pitanju, prerana neprijatna seksualna iskustva, osećaj stida ili krivice.
Zadirkivanje vršnjaka zbog viška kilograma, takođe, može biti "okidač" za bolest.

Anoreksija je vrlo česta, a statistike pokazuju da je u razvijenim zemljama jedna od sto devojčica anoreksična. Kod dečaka se bolest javlja mnogo ređe, pogađa tek jednog od dve hiljade mladih momaka.
Prema procenama U Srbiji je anoreksična svaka 200. devojčica, ali zabrinjava podatak da je čak 95% mladih devojaka od 13 do 15 godina na dijeti i da želi da bude mršavije.

Iako mnogi adolescenti prolaze kroz faze kada žele da smršaju, samo u manjem broju slučajeva dolazi do anoreksije. Jako je važno da primetite simptome na vreme, kako bi se sa lečenjem počelo u prvim fazama bolesti. Sve obično započinje time da devojčica želi dijetu, pilule za mršavljenje ili bilo koji drugi način da se reši suvišnih kilograma.
Međutim, vremenom, apetit je sve slabiji, dete prestaje da jede i uvek ima izgovore da mora smršati još malo, jer su joj, na primer, noge ili ruke deblje nego što bi trebalo. Anoreksične devojčice sebe ne vide realno i smatraju da su predebele čak i kada izgledaju neuhranjeno. Često uzimaju hranu kako bi "smirile" roditelje i posle je bacaju ili sakrivaju.

Vrlo često govore da se sjajno osećaju, ponašaju se poletno, neke čak i učestvuju u pripremanju obroka. Međutim, ako devojčica izgubi preko 12 kilograma i poremeti joj se ciklus to, su sigurni znaci da pati od anoreksije. Koža vremenom dobija bledožutu boju, često dolazi i do opstipacije, dete se oseća bezvoljno i ispijeno. Poodmakle faze bolesti sa sobom donose i teške oblike depresije i potpunu izopštenost iz društva.
Deci se gadi hrana i vrlo retko uzimaju nešto više od jedne jabuke ili vode tokom dana. Česta je pojava i da uzimaju laksative, jer veruju da tako sprečavaju dobijanje kilogarama. Česta povraćanja vrlo su opasna jer mogu dovesti do dehidracije organizma i potpunog kolapsa imuno sistema.

Ako primetite takve simptome kod vaše tinejdžerke odmah se obratite lekaru. Lečenje anorkesije sve je teže kako bolest napreduje. Ukoliko je dete izgubilo oko desetak kilograma stanje se brzo može vratiti u normalu, ali ako je bolest uznapredovala previše, lečenje ponekad može trajati i godinama.

Anoreksija se najefikasnije leči u bolnici, a terapija se određuje za svaki slučaj posebno, u zavisnosti od opšteg stanja pacijentkinje. Anoreksične devojčice razgovaraju sa psihijatrom, "dogovaraju" se oko toga šta je za nju idealana težina i onda kreću u terapiju pod konstantnim nadzorom. Kada devojčcia dostigne željenu telesnu težinu i kada lekari ocene da je emotivno zrela da se vrati u porodicu, nastavlja se kućni oporavak. Jako je važno i posle lečenja ići na redovne kontrole, jer podaci pokazuju da se bolest vraća u čak 60% slučajeva.

Prevencija anoreksije i ostalih poremećaja ishrane su zdravi stavovi prema telesnom izgledu i zdrave navike u ishrani. To znači da dete redovno doručkuje, ima tri obroka i dve užine, kao i da unosi sve hranljive materije potrebne za optimalno funkcionisanje organizma.