Let down refleks ili refleks ispuštanja mleka

Naslov: Let down refleks ili refleks ispuštanja mleka Pon Apr 16, 2012 3:29 am

Znaci zdravog refleksa ispuštanja mleka

Deo mleka u dojkama se skuplja u mlečnim kanalima – duktulama, koji se nalaze blizu bradavice (vidi tekst „Anatomija dojke“), ali većina mleka se nalazi raspoređena u ostalim delovima dojke. Refleks ispuštanja mleka „gura“ to mleko u mlečne kanale da bi bilo dostupno bebi.

U toku podoja bebino sisanje stimuliše ovaj refleks. Kada beba započne podoj pokreti koje prave njena usta, jezik i vilica šalju nervni impuls hipofizi koja utiče na otpuštanje prolaktina i oksitocina. Oksitocin stimuliše refleks otpuštanja mleka iz dojki. Oksitocin daje impuls mlečnim zlezdama – alveolama da se stegnu i izguraju mleko iz svih delova dojke. Mišići dalje šalju mleko ka duktulama koje se nalaze u pozadini bradavice iza areole (na 2-2.5cm dubine) tako da je mleko dostupno bebinim ustima.

Bilo koji od ovih znakova moze biti znak ispuštanja mleka:

Stezanje materice i isticanje krvi iz nje (prvih par dana posle porođaja)
Bockanje kao iglicama kroz dojku ( neke žene ovo ne osećaju a neke osećaju samo u prvim nedeljama dojenja)
Mleko kaplje iz druge dojke
Promena u bebinom ritmu sisanja i gutanja od brzog do sporog i dužeg sisanja sa gutanjem i disanjem između gutljaja
Pojava mleka u uglu bebinih usana
Osećaj opuštanja u maminom telu (relaksacije)
Majke opisuju na različit način ovaj osećaj, kao: peckanje, štipanje, bockanje, iglice u dojkama, pa do probadajućeg bola i grča. Dok druge majke ne osećaju ništa ili osete tek ponekad. Najpouzdaniji znak da refleks radi je promena ritma bebinog sisanja i gutanja u toku samog podoja od brzog sisanja i ponekog gutanja ka sporijem sisanju i gutanju. Ukoliko beba lepo napreduje svaka majka može biti sigurna da njen refleks lepo funkcioniše bez obzira da li ga ona oseća ili ne.

U toku jednog podoja može doći i do vise aktiviranja refleksa ispuštanja mleka. Na taj način beba sebi osigurava dovoljno zadnjeg kao i prednjeg mleka.

Kada je refleks ispuštanja mleka odložen ili ga nema?

Bebe kod čijih majki ne dolazi do aktiviranja refleksa ili on kasni, sisaju aktivno nekoliko minuta, a zatim vuku mleko ali bezuspešno. Zbog toga su nezadovoljne. Majka će primetiti da beba sisa ubrzano ali da ne guta. Određena količina mleka se nalazi u mlečnim kanalima blizu bradavice, ali bez aktiviranja refleksa ispuštanja, ostatak mleka ce ostati u dubini dojke uprkost bebinog napora.

U vreme kada mama prolazi kroz emocionalnu krizu ili stres takvo njeno stanje utiče na aktiviranje refleksa. Ukoliko majka ima na svojim bradavicama sor (gljivična infekcija), znajući da će onog trenutka kada postavi bebu na dojku osetiti bol, moze doći do odloženog aktiviranja refleksa ispuštanja mleka. (O problemima sa sorom i ostalim problemima sa dojkama biće više reči u delu 8. „Problem sa bradavicama“ - uskoro)

Stres, pušenje, prekomerna upotreba alkohola ili kafe kao i neki lekovi ili narkotici koje majka uzima takođe mogu da utiču na aktiviranje refleksa. Ukoliko su problem stres, pušenje, kafa ili alkohol pokušajte da ih smanjite na najmanju moguću meru ili ukinu u potpunosti. Kada je reč od lekovima najbolje je da porazgovarate sa lekarom o mogućoj zameni leka. (Detaljnije o kafi, lekovima, vitaminima ... u delu 20. „Lekovi, vitamini, vakcine i dijagnostički testovi“ - uskoro)

Majka koja prolazi kroz ozbiljnu emocionalnu ili psihičku krizu – kao sto je smrtni slucaj u porodici ili udes (sudar) – moze osetiti da sve to privremeno utiče na njen refleks.
Potrebno je da majka pokuša sto bolje da se opusti, ako treba i da se izmlaza da bi održala proizvodnju mleka. Ovo će uticati na što brži povratak refleksa.

Kod prevremeno rođenih beba ili jako bolesnih sasvim je ubičajno da količina mleka u dojkama varira prema bebinoj potražnji. Sve dok je majka zabrinuta za stanje svoje bebe ona neće biti ustanju da izmuze dovoljno mleka. U vreme ovakvih kriza normalno je da se količina mleka privremeno smanji.

U ovakvim situacijama ako majka nema podršku okoline da nastavi sa dojenjem ona jako lako odustaje ako nije našla oslonac na drugom mestu. Ovakvo stanje sa količinom mleka i problemom ispuštanja mleka iz dojki je samo privremeno. Mami je potrebna podrška i samopouzdanje da bi se što bolje opustila i dozvolila svom telu da „radi svoj posao“.

...
Kako pomoći da refleks lakše krene?

U prvim nedeljama normalno je da majkama treba određeno vreme (1-2 minuta) stimulacije da mleko krene. Kasnije kada bude sigurna u sebe i svoje telo mnogo ce se lakše opustiti. Ovaj refleks takođe moze da se aktivira i drugim stimulansima: pogled na bebu, dodir bebine koze, miris bebe, bebin plač (čak i plač tuđe bebe)... Vremenom i praksom refleks će postati skroz automatizovan.

Vežbanje, odmor, relaksacija u svakom obliku, tople obloge pred podoj, masaža dojke, mirno okruženje, sve su ovo stvari koje pomazu aktiviranju refleksa ispuštanja mleka. Nekim majkama je najlakše da se opuste kada doje svoju bebu u ležećem položaju.

Stidljivost može da bude nasledna, deo dečje prirode, ali i samo faza u odrastanju, a istraživanja pokazuju da su najstidljiviji jedinci
Stidljivost psiholozi objašnjavaju kao kombinaciju straha, povučenosti i prividne (ne)zainteresovanosti za okolinu, a ova osobina može da bude deo …

[ Kompletna lektura ]

Većina trudnica čita roditeljske Biblije, u nadi da će tu pronaći smernice za najbolji mogući način vaspitanja i nege deteta...

Umesto da deluju ohrabrujući na majke, zbog previsokih standarda koje takvi priručnici postavljaju, žene se samo osećaju nedovoljno dobre, pokazala je studija.
…

[ Kompletna lektura ]

Ako je dete živahno, puno energije, u pokretu, brbljivo i radoznalo, to ne znači da je hiperaktivno i da ima poremećaj pažnje čiji naziv je ADHD (od engleskog “attention deficit hyperactivity disorder”). Ono je samo puno života i želi da “bude na sto mesta istovremeno”. Ali, ako ga …

[ Kompletna lektura ]

ŠTA JE EMOCIONALNO ZLOSTAVLJANJE DECE

Emocionalno zlostavljanje je veoma teško precizno definisati. Postoje brojni oblici ponašanja po kojima se ova vrsta zlostavljanja može prepoznati, kao i brojni načini na koje žrtva može reagovati. Prepoznavanje je dodatno otežano mogućnošću da se …

[ Kompletna lektura ]

Pregledom literature o roditeljstvu može se uočiti da se osećanja spominju, ali im se ne pridaje naročit značaj. Naglasak se stavlja, u znatno većoj meri ili gotovo isključivo na ponašanje. Pošto su osećanja osnova ponašanja dece, novije studije ističu da je važno da ih prepoznamo, …

[ Kompletna lektura ]