OK je biti drugačiji

Tinejdžeri više od svega žele da se uklope u grupu, odnosno da ih vršnjaci prihvate. Nekima to nije naročit problem, jer su elokventni i zanimljivi po prirodi, ali drugima je teško, jer nisu komunikativni ili misle da nisu interesantni, lepi, vredni pažnje. To je još izraženije ukoliko imaju drugačije sklonosti i interesovanja od svojih vršnjaka. Tada je najvažnije da svom tinejdžeru objasnite da je sasvim u redu biti drugačiji, tvrde psiholozi.
Iako većina roditelja decu uči da treba da budu svoja, da ne treba slepo da prate grupu ili da se “foliraju”, upravo potreba da budu prihvaćeni uzrok je buntovništva ili pojačane želje tinejdžera da se razlikuju. To je sasvim normalna faza u periodu odrastanja i sazrevanja, ali ponekad, kada različitost postane ekstremna, može da predstavlja veliki problem. Takvi tinejdžeri najčešće se suočavaju sa podsmehom vršnjaka, izopštavanjem iz grupe, drugovi u školi ih nazivaju “čudacima” i ne žele sa njima da se druže. Za kvalifikaciju da ste “čudak” ponekad je dovoljno da se drugačije oblačite ili volite drugu vrstu muzike od većine. Ovo može da dovede do velikih problema, jer neprihvatanje od okoline može uzrokovati poremećaje u razvoju ličnosti, kao i ozbiljne psihičke tegobe.
Nije lako biti drugačiji, tvrde psiholozi, jer se ljudi često boje onog što im je nepoznato i, umesto da pokušaju da saznaju više o tim razlikama i da ih razumeju, oni su neprijateljski raspoloženi prema onima koji se razlikuju. A “drugačiji” tinejdžeri ponekad su toliko odbačeni da ili postaju agresivni, ili se toliko povlače u sebe da im je stručna pomoć neophodna.
Šta da uradite u takvoj situaciji? Kako da pomognete svom detetu da što lakše prođe kroz ovaj osetljiv period odrastanja? Psiholozi tvrde da je podrška porodice najvažnija i da će tinejdžer, ukoliko u domu ima podršku, mnogo lakše prevazići zadirkivanje vršnjaka. To se odnosi i na decu koja imaju različite afinitete od većine, ali i na onu koja su
“drugačija” zbog nekog oboljenja.
Roditelji imaju ključnu ulogu, jer detetu treba da objasne koliko je važno ostati veran sebi i ne menjati se zbog toga što okolina to “zahteva”. Ukoliko se dete suočava sa velikim pritiskom u školi, psiholozi savetuju da razgovarate sa nastavnicima i školskim psiholozima da biste rešili problem što bezbolnije. Savetujte detetu da kada ga vršnjaci pitaju zbog čega je drugačiji, objasni zašto, na primer, voli drugačiju garderobu ili muziku. To neće pomoći uvek, ali iznenađujuće često i hoće, jer kada deca jednom shvate o čemu se radi i da način na koji se neko razlikuje njih nimalo ne ugrožava, opustiće se i prihvatiti tinejdžera koga su do juče zadirkivali. Važno je i da objasnite detetu da je agresivna reakcija na zadirkivanje najlošija vrsta odbrane. Podstičite ih da se druže sa decom sličnih interesovanja, jer koji god da je način na koji se razlikuju od većine, nisu jedini.
Bitno je i da ih ne ubeđujete da se menjaju, naročito ukoliko se sami sebi dopadaju. Budite strpljivi i oni će se zbog neke devojke (mladića) ili prijatelja postepeno menjati. Promeniće i stil oblačenja, navike i interesovanja kako budu sazrevali. Važno je samo da ih i vi dodatno ne kritikujete i govorite rečenice kao što su: “Nije ni čudo što te drugovi zadirkuju kada nosiš samo crno.”, “Nikada se nećeš uklopiti, previše si dosadan.” ili “I treba da te `zezaju` kada nisi kao ostali.” Neprihvatanje vršnjaka većina dece uspe da prevaziđe lakše ili teže, ali netolerancija porodice može imati trajne posledice. Ukoliko vaš tinejdžer voli drugačije stvari od vas, pokušajte da mu objasnite zbog čega vi uživate u, na primer, odlasku u pozorište ili koncertu omiljenog benda. Ponudite mu da nekada pođe sa vama, uz obećanje da ćete i vi raditi sa njim ono što on voli.
Buntovništvo je sasvim normalna pojava i obično traje kratko. Kako budu rasli i sazrevali, širiće se krug njihovih prijatelja, koji će ih zainteresovati za nova iskustva i doživljaje. Naravno, ukoliko je reč o ekstremnom ponašanju, kao što su ulazak u verske sekte ili preterano iskazivanje agresije, potražite stručnu pomoć.


“BUBALICE” i “ŠTREBERI”
Na meti vršnjaka često su i deca koja vole da uče, odnosno ona koja su u porodici naučena da na vreme izvršavaju svoje školske obaveze. Još ukoliko su i veoma uspešna u nekoj oblasti, često će izazivati ljubomoru vršnjaka, koja se najjasnije izražava kroz pogrdne nadimke kao što su “štreber” i “bubalica”. Takvom detetu objasnite da je u pitanju zavist i podstičite ga da nastavi da usavršava svoja znanja i veštine. Svakog puta kada je uspešno, nagradite ga nečim što želi i ispričajte mu da i vas neki drugovi nisu razumeli, jer ste, na primer, više voleli matematiku od fudbala. Često ih podsećajte na značaj obrazovanja i objasnite da svako ima neki talenat, koji ih izdvaja i čini drugačijim.

Novosti