Febrilne konvulzije

Febrilne konvulzije (FK) nastaju pri povišenoj temeperaturi, u toku infekcija koje primarno ne zahvataju centralni nervni sistem (CNS). Javljaju se u uzrastu od 3 meseca do 5 godina.
Uzrok nastanka
Etiologija FK je još uvek nepoznata. Genetski faktori imaju značajnu ulogu. Nasleđivanje je, najverovatnije, autozomno dominantno ili poligensko.
Klinička slika
FK se najčešće javlja za vreme iznenadnog, brzog porasta telesne temperature. Temperatura je u većini slulčajeva 38,5 – 39,5°C. Konvulzije se manifestuju najčešće toničko - kloničkim kontrakcijama skeletne muskulature, ali mogu i u obliku gubitka tonusa muskulature, senzornih napada (parestezije, bol), vegetativni (povraćanje, preznojavanje, salivacija) ili u obliku apsansa.

Uobičajena je klinička klasifikacija FK na tipične i atipične.
Atipične FK (kompleksne, komplikovane) određene su sledećim kriterijumima:
pojava konvulzija pre šestog meseca i posle pete godine života
trajanje duže od 15 minuta
uz manje povišenu temperaturu <38°C
hemigeneralizovane ili fokalne konvulzije
pojava postiktalne Toddove paralize
prisustvo neuroloških i razvojnih poremećaja kod dece
tri ili više napada u različitim febrilnim stanjima
ponovljene FK u istoj febrilnosti
familijarna pojava epilepsije
postoje promene na EEG-u
Tipične FK su kratkog trajanja i generalizovane (tonično - klonične 85%, klonične 10% i atonične 5%). Klinički oporavak je brz i potpun.

javljaju se u uzrastu od 6 meseci do 4. godine
javljaju se uz visoku temperaturu >38° C
jave se jedan do dva puta u životu
klinička slika generalizovanog napada
napad traje par minuta, najduže do 20 min.
neurološki status je posle napada uredan
porodična anamneza obično nije opterećena
neurološki status pre napada je uredan
EEG: postiktalno nalaz uredan
Klinička slika je veoma dramatična i frustrirajuća za svakog roditelja. Najčešće se FK ispoljavaju kao tzv. generalizovani ili veliki napadi u kojima dete okrene i fiksira očne jabučice u jednu stranu, izgubi svest i trza sa sva četiri ekstremiteta, najčešće uz krkljanje i plavilo oko usana. U takvim napadima česte su duže pauze u kojima dete ne diše (tzv. apnoje) koje navode panične i uplašene roditelje na pomisao da dete umire. Ređe se febrilne konvulzije ispoljavaju kao tzv. žarišni ili parcijalni napadi u kojima se trzanje javlja na ekstremitetima samo jedne strane tela ili samo na pojedinim ekstremitetima. Posle takvih ataka ponekad se javljaju i prolazne paralize ekstremiteta (tzv. Toddova paraliza). Recidivi se javljaju kod 30 - 40% dece.
Dijagnoza
Kod sve dece neophodno je spovesti sledeći dijagnostički postupak: anamneza, detaljan neuropedijatrijski pregled, laboratorijske analize, lumbalna punkcija (kod sumnje na infekciju CNS), EEG.
Lečenje
Dete u napadu treba položiti na bok ili pažljivo na trbuh da ne dođe do zapadanja jezika. Nije potrebno detetu nasilno otvarati usta iz straha roditelja da ne dođe do gušenja. Treba poduzeti sve raspoložive mere za snižavanje temperature. Lek izbora za zaustavljanje konvulzija je diazepam, intravenozno, polako 0,2 mg/kg. Ukoliko je to otežano tada se daje klizma. Može se dati i fenobarbiton intramuskularno. Osim navedene simptomatske terapije, svakako treba sprovesti i antipiretske mere, potrebnu rehidraciju, lečenje osnovne bolesti koja je uzrokovala febrilno stanje. Profilaktička terapija usmerena je kako bi se sprečili novi napadi i daje se u nekoliko varijanti, uglavnom kod pojave atipičnih FK. Intermitentna profilaksa se sprovodi u fazama febrilnosti preko 38,5°C. Kontinuirana profilaksa se sprovodi svakodnevnom primenom antiepileptika.