Hiperaktivni poremećaj sa poremećajem pažnje (ADHD)

Stručnjaci to opisuju kao hronični poremećaj koji se javlja u ranom detinjstvu, u trećoj ili četvrtoj godini, pri čemu se tri puta češće javlja kod dečaka.

Osnovne karakteristike ADHD poremećaja su hiperaktivnost, poremećaj pažnje i impulsivnost.

Ukoliko se simptomi ne leče na odgovarajući način, najčešće posledice koje se mogu videti su loš uspeh u školi, socijalno i emocionalno loše funkcionisanje, kao i neadekvatan bihejvioralni razvoj (razvoj u ponašanju).
Hiperkinetski poremećaj ima od tri do deset odsto školaraca
Takvo dete se isto ponaša i kod kuće i sa vršnjacima. Roditelji često ne primećuju problem. Najčešće, to pokaže polazak u školu koja zahteva kognitivno angažovanje od 45 minuta, disciplinu, pažnju.
...................

Poremećaj se ne „gubi“ sa godinama, ali se klinička ispoljavanja menjaju. Tako, u adolescenciji je izraženija dezorganizovana hiperaktivnost, rizično ponašanje, a u odraslom dobu poremećaj pažnje, što ometa radno funkcionisanje.
......................

Ukoliko se hiperkinetski poremećaj ne leči adekvatno, posledice su dugoročne. Gotovo svako treće ovakvo dete ponavlja razred, a 46 odsto sa nelečenim simptomima biva izbačeno iz škole, a 35 odsto je napusti. Rizik od zloupotrebe supstanci je dva puta veći u ovoj grupi, a veći je i rizik od povređivanja. U odraslom dobu, javljaju se problemi pri zapošljavanju, u emotivnim vezama, kao i nizak stepen samopoštovanja. Trpi i porodica: povećan je stres, učestalija je depresija i razvodi. Kada je reč o lečenju, prof. Lakić ističe da je terapijski pristup multimodalan. Lečenje umnogome zavisi od izraženosti poremećaja, stepena ometanja svakodnevnih aktivnosti deteta, a uključuje bihejvioralnu terapiju i medikamentne.