Obavezne vekcine u Srbiji

Imunizacija je preventivna mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. Njen osnovni cilj je sprečavanje, suzbijanje i iskorenjavanje zaraznih bolesti. Iako imunizacija ima dugu istoriju, ona svoj procvat doživljava tek pocetkom 20. veka.
Najopasnije bolesti koje se štite imunizacijom su dečja paraliza, difterija, tetanus, tuberkuloza, veliki kašalj. Pre pronalaska vakcina te bolesti su bile smrtonosne. Iako postoje deca koja su preživela neke od ovih bolesti, njihov organizam nije bio dovoljno jak za odbranu i često se dešavalo da se deca ponovo razbole.
Zahvaljujući imunizaciji, bolesti koje su bile aktuelne u prvoj polovini 20. veka danas su vrlo retke, mada se mogu ponovo pojaviti što znači da nisu potpuno iskorenjene. Zato je obavezno vakcinisanje.
Svaka zemlja ima svoj program obaveznih vakcina i veoma je bitno pridržavati ga se. U našoj zemlji sprovođenje vakcinacije je regulisano zakonom. Vakcinacija se može izvršiti oralnim putem tako sto se kapi daju kašičicom, zatim ubrizgavanjem vakcine u zadnjicu ili u nadlakticu što zavisi od tipa vakcine.
Postoje vakcine koje se daju samo jednom za ceo život, a postoje i one koje je potrebno dati više puta u toku prve godine bebinog života, i one za koje je potrebna revakcinacija do 18. godine. Ono što je veoma bitno je da dete primi ceo ciklus potrebnih vakcina i to u propisano vreme, jer ako se propusti jedna vakcina ili revakcinacija ili prođe određeno vreme, celokupna vakcinacija gubi značaj te je u tom slučaju potrebno obnoviti ceo ciklus.
Roditelji strahuju za imuni sistem svog deteta nakon vakcinacije, Naime, mnogi roditelji imaju neopravdan strah da bi preveliki broj vakcina mogao da ugrozi imunitet deteta. Vakcine deluju tako što jačaju detetovu odbranu od bolesti, pa zato nema razloga za strah. Međutim, ako se dete razboli pre nego što je vakcinisano za imunizaciju je tada kasno. Savet roditeljima bi bio da obavezno prilikom vakcinacije provere da li je data vakcina zavedena u kartom (datum i tip vakcine), i da pitaju lekara kada je sledeća vakcinacija deteta.
Najčešća pitanja koja roditelji postavljaju odnose se na reakciju nakon davanja vakcine. Ozbiljnije posledice su veoma retke. Reakcije kao što su crvenilo i bol na mestu uboda, otok, povišena temperatura, plač i razdražljivost deteta smatraju se potpuno normalnim. Uglavnom se roditeljima savetuje stavljanje hladnog obloga na mesto uboda, praćenje telesne temperature i unošenje veće količine tečnosti. Dojenje je naročito korisno. Ako je problem ozbiljniji ili takvo stanje potraje duže od tri dana, dete treba odvesti u zdravstvenu ustanovu.
Ono što takođe buni roditelje je i to da li se dete vakciniše usled manje prehlade, proliva, kašljucanja. Često se dešava da roditelji u ovakvim slučajevima ne dovode decu na vakcinisanje. Danas se zna da je bezbedno imunizovati dete koje pati od lakše bolesti. U slučaju povišene temperature iznad 38,5 º C, ili usled neke akutne bolesti, vakcina se daje 7 do 10 dana od oporavka.
Postoje vakcine koje ne spadaju u obavezne ali se roditelji ipak odlučuju na to da se dete vakciniše. Među njima svakako veliki značaj ima vakcina Pentaxim. Ova vakcina u sebi sadrži pet obaveznih vakcina i daje se oko drugog meseca i tako tri meseca za redom, a revakcinacija se vrši posle prve godine. Uz ovu vakcinu može da se primi i vakcina hepatitis B jer dobro idu zajedno i na taj način izbegava se višestruko bockanje beba a i nema većih reakcija na ovu vakcinu. Bebe je lako podnose.
Izuzetno efikasna vakcina je ona protiv streptokoka koja nosi naziv Prevnar. Ona sadrži oslabljene sojeve streptokoke, odnosno sedam podtipova bakterija koje kod beba mogu da izazovu veoma teške bolesti kao sto su meningitis, zapaljenje pluća, sepsu. Ako se ove bolesti jave u prve dve godine bebinog života, mogu biti fatalne. Preporućuje se da se ova vakcina da bebama uzrasta od 6 meseci i to u četiri doze.
Prvu dozu bi beba primila u trećem mesecu života i svaka sledeća se daje u razmaku od 8 nedelja. Četvrta, odnosno završna doza se daje bebi uzrasta od 12 do 15 meseci. Ukoliko se dete vakciniše u uzrastu od 6 do 12 meseci, potrebne su tri doze sa razmakom od 8 nedelje. A ukoliko je dete uzrasta 12 do 23 meseca daju se dve doza sa razmakom od 8 nedelja.
Vakcina se preporučuje i deci starijoj od 2 godine ukoliko spadaju u takozvanu rizičnu grupu, odnosno boluju od određene bolesti (šećerna bolest, određene anomalije, hronična upala pluća). Ova vakcina je odobrena za decu do devete godine života, mada se smatra da decu nakon navršene pete godine nema smisla vakcinisati ovom vakcinom zato što zdrava deca ove dobi veoma retko oboljevaju od bolesti prouzrokovane pneumokokom.