Pitanja oko usvajanja deteta

BEOGRAD - U ustanovama socijanle zaštite u Srbiji trenutno boravi oko 1.400 dece bez roditeljskog staranja. Godišnje se usvoji oko 120 dece, dok je broj potencijalnih usvojitelja tri puta veći. Parovi koji posle dugogodišnjih pokušaja ne uspeju da dobiju potomstvo i konačno se odluče na usvojenje, suočavaju se sa dugim čekanjem i zahtevnom birokratskom procedurom.
Šef odseka za hraniteljstvo i poslove usvajanja u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, Dobrila Grujić za agenciju Beta kaže da razlog dugog čekanja na usvojenje deta nije složena procedura, već to što parovi uglavnom imaju specifične zahteve kada je reč o izboru deteta. Problem je, naravno, to što je mnogo više potencijalnih usvojitelja od broja dece na Republičkom registru za usvajanje.

Grujić kaže da parovi uglavnom žele da usvoje dete do dve godine starosti, a od ukupnog broja u registar je upisano samo 35 odsto dece tog uzrasta. Usvojiteljima je, takođe, veoma važno da dete bude njihovog nacionalnog porekla i bez zdravstvenih problema.

"Brže će realizovati usvojenje oni koji su spremni da prihvate dete starijeg uzrasta i dete koje eventualno ima neke poteškoće ili zastoje u razvoju," kaže Grujić.

Sama procedura usvojenja ne traje dugo. "Od časa kada se rasčisti porodično-pravni status deteta do realizacije usvojenja, po instrukciji koje je donelo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, najviše može da prođe 30 dana," kaže ona

Spisak dokumentacije koju potencijalni usvojitelji treba da podnesu jeste dugačak, ali, Dobrila Grujić navodi da je sve to za dobrobit dece. Potrebni su lični dokumenti i lekarsko uverenje. Dostavljaju se i podaci o zaposlenosti, prihodima i imovini. Neophodna je i potvrda da budući usvojitelji nisu lišeni roditeljskog prava, ili poslovne sposobnosti, kao i dokaz da protiv njih nije bio pokretan, ili je u toku neki krivični postupak.

"Sprovodi se i procena svojstava ličnosti budućih usvojitelja, zapravo razgovor u Centru za socijalni rad. Parovi prolaze i kroz program pripreme koji veoma pomaže za bolje razumevanje potreba dece."

Ministar za rad i socijalnu politiku, Rasim Ljajić nedavno je izjavio da je procedura za usvajanje komplikovana, između ostalog i zbog toga da bi se suzbile česte zloupotrebe i maksimalno zaštitila deca. On je najavio da će, izmenama zakona, ministarstvo nastojati da olakša proceduru, ali i dodatno umanji mogućnost zloupotrebe prilikom procesa usvajanja dece.

Dobrila Grujić ističe da su pojedini parovi koji dugo čekaju na usvajanje počeli da se "sami snalaze" i izbegavaju redovnu proceduru, a u tome često imaju i pomoć advokata. Najčešće se manipuliše sa zakonskom mogućnošću da biološki roditelj deteta može odrediti usvojitelja.

"Potencijalni usvojitelji su dolazili do podataka o detetu, najčešće nakon saznanja iz novina ili porodilišta, da su deca napuštena od strane svojih roditelja. Pokušavali su da nađu najčešće majku sa kojim su sklapali dogovor da ih ona označi kao potencijalne usvojitelje i time izbegavali zakonsku proceduru," kaže Grujić.

Ona dodaje da je bilo slučajeva kada su usvojitelji nudili "materijalnu pomoć" majci kako bi došli do potpisa za usvojenje.

"Advokati parovima često savetuju da usvojenje ostvare traženjem majke deteta, pa se čak postižu i dogovori o priznavanju očinstva od strane budućeg usvojitelja. Na taj način izbegava se procedura za usvojenje," ističe Grujić i dodaje da "takve kombinacije nisu u interesu deteta."

Pokušaj usvajanja deteta mimo zakonske procedure je krivično delo. Davanje podataka o detetu od strane zdravstvenih radnika ili radnika Centara za socijalni rad, predstavlja kršenje službene tajne i takođe je protivzakonito.

Ministarstvo rada i socijalne politike za cilj ima i razvijanje hraniteljstva u Srbiji. Broj dece bez roditeljskog staranja koja su zbrinuta u hraniteljskim porodicama, porastao je za 90 odsto u proteklih godinu dana. Hraniteljske porodice trenutno se staraju o ukupno 3.417 dece.

Dobrila Grujuć ističe da je hraniteljstvo do nedavno bilo razvijeno u svega nekoliko opština Srbije, a sada se ta mreža širi. Ona dodaje da je sve više parova koji bez obzira na to što već imaju svoje potomstvo žele da preuzmu brigu o deci bez roditeljskog staranja.