Velikodusna ili egoista

Uglavnom su nas sve učili da treba da pomažemo drugima, da se trudimo oko svih, da budemo nesebični. Grdili su nas na prve znake sebičluka, govorili nam da ono što imamo treba da podelimo sa bratom, sestrom, drugaricom, da ne čekamo da nas zamole za pomoć, već da sami pritrčimo kad vidimo da nekom nešto treba... S druge strane, ima slučajeva kada se "polomimo" da pomognemo, a ljudi ne umeju ni "hvala" da kažu, o nekom pomaganju nama da i ne govorimo. Premda smo makar negde načuli da bi trebalo pomagati zato što to želimo, a ne zato što očekujemo nagradu, ipak se glupo osećamo ako se onaj kome smo pomogli ne potrudi čak ni da pokaže da mu je ta pomoć nešto značila. Upitamo se: čemu sve to?
Na osnovu ovoga zelim da vas pitam...da li i koliko pomazete drugima....da li ste dobrica/velikodusna...egoista ili pripadate zlatnoj sredini....???