Pisanje dnevnika - čuvar tajni

Naslov: Pisanje dnevnika - čuvar tajni Pon Apr 30, 2012 11:33 am

Dnevnici nisu samo "skladište" tajni, oni su ventil za ispuštanje agresije, napetosti, besa, ljutnje i drugih neprijatnih emocija
Od kada postoji pisana reč, postoje i dnevnici, te najintimnije sveske i najverniji prijatelji koji najbolje čuvaju tajne. Sećate se, pisali smo ih i mi, čuvali ih, skrivali i nije mali broj onih koji ih verovatno i danas, ponekad, nostalgično prelistavaju. Na stranicama, ili u folderima u kompjuteru, pišu o ljubavima, problemima, željama...

Psiholozi tvrde da je pisanje dnevnika odlična navika, pogotovo za tinejdžere koji su u posebnom životnom periodu kada gube sigurnost detinjstva i suočavaju se sa neizvesnošću "sveta" odraslih. Zapisivanje onoga što se događa često je i najlakši način komunikacije sa "unutrašnjim" i "spoljašnjim" svetom i najbolji vid suočavanja sa novim, drugačijim razmišljanjima.
On im je vrlo često i najjači oslonac, "mesto" na kojem su sigurni, gde nema osuđivanja ili srama. Adolescencija je vrlo buran period tokom kojeg se deca sve više odvajaju od roditelja i priklanjaju vršnjacima. Prva ljubav je prva "pustolovina" koju sami proživljavaju, jedan od načina na koji se odvajaju od primarne porodice i kreću u svet odraslih. Zbog toga je većina tinejdžerskih dnevnika, uglavnom, posvećena voljenoj osobi i opisuje emocije zaljubljivanja, tvrde stručnjaci.

Čak i deca koja su do adolescencije sve delila sa roditeljima, nisu imala tajni i koja su odrastala u "zdravom" okruženju, uz ljubav i podršku, u tinjedžerskom periodu dobijaju želju da se osame i imaju pojačanu potrebu za privatnošću. I ispunjavaju je upravo kroz pisanje dnevnika. Ono što žele, misle i osećaju ne žele da dele iz mnogih razloga - ponekad se plaše neodobravanja, ponekad ih je sramota, a ponekad jednostavno žele da imaju tajne.
Seksualnost je nova, neistražena i delikatna oblast života, pa je najčešće opisuju samo u svojim dnevnicima, daleko od znatiželjnih očiju roditelja i prijatelja. Ipak, nema majke koja nije poželela da pogleda šta njeno dete zapisuje, a mnoge to i urade pod izgovorom da se brinu i da je to jedini način da saznaju šta se događa u životima njihove dece. Da li je to u redu? Da li smete da zavirite u dečji dnevnik kada vam se za to ukaže prilika?

Psiholozi tvrde da je to najgore što možete da uradite. Čak i ako ste veoma zabrinuti, ako kod vašeg tinejdžera primećujete znake promena koje vam se ne dopadaju, postoje drugi načini da otkrijete šta se događa. Ukoliko shvate da im čitate dnevnik, da ne poštujete njihovu privatnost ili da ih uhodite, adolescenti će teško ponovo uspostaviti odnos poverenja sa vama.

To će shvatiti kao gest nepoverenja, kao vaše mešanje u njihov život, jer veruju da su samostalni i da imaju pravo da skrivaju delove svog života i svakodnevice kada za tim osete potrebu. Smatraće da "njuškanje" po njihovoj intimi nije ništa drugo nego potreba da ih kontrolišete. Skrivene misli i osećanja pišu upravo zato što iz nekog razloga ne mogu da ih podele sa vama i drugim osobama. Potrudite se da vaša deca imaju razloga da vas poštuju i vole, a to nećete postići špijuniranjem. Čak i ako ne možete da izdržite da ne zavirite u dečji dnevnik, potrudite se da dete to nikada ne sazna, savetuju psiholozi. Najgore što možete da uradite je da ga zaspete grdnjom ili optužbama čim uđe u kuću i odate da znate njegove tajne.

Pojedinim roditeljima veoma smeta činjenica da njihova deca sve više vremena provode sama, zatvaraju vrata od sobe i traže da "najavite" ulazak. To je normalna faza u odrastanju, tvrde psiholozi, i ma koliko vam to teško pada morate da poštujete njihovu potrebu da imaju svoju intimu. Nemojte da ulazite nenajavljeni, nemojte da im kopate po džepovima i stvarima, ne čitajte ono što pišu, jer ste znatiželjni, ljubomorni ili zabrinuti.

Kada saznaju da ih roditelji proveravaju, deca različito reaguju. Dečaci su uglavnom grublji i energično traže da im ne ugrožavate privatnost, dok se devojčice obično raspravljaju i navode argumente zbog kojih su ljute. Majke u najvećem broju slučajeva reaguju tako što kažu "ja sam ti mama, brinem o tebi i ne bi trebalo da imamo tajne". To je greška, tvrde psiholozi. Barem prividno, detetu treba da stvorite osećaj da je samostalno, da ima pravo na svoj prostor i intimu. Dobar odnos sa detetom podrazumeva drugačije načine da saznate njegove tajne.

To znači da će dete koje oseti podršku, ljubav i razumevanje, samo tražiti savet od roditelja ili pomoć ukoliko mu je potrebna. Nemojte biti ljubomorni što zapisuje u dnevnik ili šapuće sa prijateljem preko telefona. Vi ne morate da budete osoba kojoj će se dete poveravati, jer to što ste otac ili majka ne daje vam za pravo da budete upućeni u sve tajne vašeg deteta. Psiholozi tvrde da tinejdžeri uglavnom imaju bolji odnos sa jednim roditeljem u kojeg su stekli više poverenja, sa kojim su se bolje "povezali", koji je bolje čuvao tajne i imao iskreniji odnos sa njim. Ako vi niste taj roditelj, nemojte da budete ljubomorni, ne durite se i nikada mu ne prebacujte što se poverava drugom roditelju. Morate poštovati dete i njegovu ličnost, ako to isto zahtevate zauzvrat.

Adolescenti se osećaju zaštićenim i srećnim onda kada im dozvoljavate da budu individue, kada se postavljate tako da znaju da na vas mogu da se oslone i da ih nećete osuđivati. Vrlo često je to veoma teško, ali pokušajte. Interesujte se za ono što rade, za njihove želje i potrebe. Pokažite im da ih razumete i volite i diskretno im ukažite na propuste. Nikada ne insistirajte da vam se poveravaju i uzdržite se od komentara kao što su "ja te najviše volim, meni možeš sve da kažeš".

Razgovarajte o svemu otvoreno, naročito o seksu, ali nikada ne insistirajte da vam dete poverava razmišljanja na tu temu. To je njegova intima i naučite da je poštujete. Dnevnici nisu samo "skladište" tajni, oni su ventil za ispuštanje agresije, napetosti, besa, ljutnje, očaja.

Ipak, važno je da kontrolišete dete, jer postoji milion dobrih razloga zbog kojih treba da znate šta misli i oseća vaš tinejdžer. Različita iskušenja treba usmeravati, ali nikako kroz ugrožavanje intime, jer time ćete mnogo više izgubiti nego što ćete dobiti. Možda ćete saznati pokoju tajnu, ali ćete izgubiti dečje poverenje, koje je vrlo teško povratiti

Stidljivost može da bude nasledna, deo dečje prirode, ali i samo faza u odrastanju, a istraživanja pokazuju da su najstidljiviji jedinci
Stidljivost psiholozi objašnjavaju kao kombinaciju straha, povučenosti i prividne (ne)zainteresovanosti za okolinu, a ova osobina može da bude deo …

[ Kompletna lektura ]

Većina trudnica čita roditeljske Biblije, u nadi da će tu pronaći smernice za najbolji mogući način vaspitanja i nege deteta...

Umesto da deluju ohrabrujući na majke, zbog previsokih standarda koje takvi priručnici postavljaju, žene se samo osećaju nedovoljno dobre, pokazala je studija.
…

[ Kompletna lektura ]

Ako je dete živahno, puno energije, u pokretu, brbljivo i radoznalo, to ne znači da je hiperaktivno i da ima poremećaj pažnje čiji naziv je ADHD (od engleskog “attention deficit hyperactivity disorder”). Ono je samo puno života i želi da “bude na sto mesta istovremeno”. Ali, ako ga …

[ Kompletna lektura ]

ŠTA JE EMOCIONALNO ZLOSTAVLJANJE DECE

Emocionalno zlostavljanje je veoma teško precizno definisati. Postoje brojni oblici ponašanja po kojima se ova vrsta zlostavljanja može prepoznati, kao i brojni načini na koje žrtva može reagovati. Prepoznavanje je dodatno otežano mogućnošću da se …

[ Kompletna lektura ]

Pregledom literature o roditeljstvu može se uočiti da se osećanja spominju, ali im se ne pridaje naročit značaj. Naglasak se stavlja, u znatno većoj meri ili gotovo isključivo na ponašanje. Pošto su osećanja osnova ponašanja dece, novije studije ističu da je važno da ih prepoznamo, …

[ Kompletna lektura ]