Opšte preporuke za rad sa decom sa smetnjama u razvoju

Komunikacija sa detetom





• Budi strpljiv.

• Budi konkretan - izbegavaj nejasne i neodređene termine kao što su: kasnije, možda, zašto si to uradio?

• Izbegavaj idiome, dvostruka značenja (dvosmislenost) i sarkazam.

• Raščlani zahtev na manje korake (ako je to neophodno za razumevanje).

• Gledaj i slušaj pažljivo i uvažavaj odgovore.

• Odgovori pozitivno na pokušaj (potvrdi, ohrabri...).

• Ohrabruj pitanja i dečiji izbor uvek kada je moguće.

• Unapređuj komunikaciju sa detetom.

• Koristi gestove, modelovanje i pokazivanje sa verbalizacijom.

• Posebno privuci pažnju vizuelno, verbalno ili fizički.

Socijalna podrška





• Zaštiti dete od zastrašivanja i zadirkivanja.

• Razvijaj drugarski sistem, prijateljske odnose na svakom času.

• Planiraj situacije saradnje (podeli uloge za grupni rad) kako bi svi mogli da učestvuju i situacije u kojima će dete pokazati šta može i ume da uradi.

• Vežbaj specifične veštine tokom prirodnih aktivnosti sa vršnjacima.

• Struktuiraj aktivnosti sa definisanim ulogama.

• Fokusiraj se na socijalni proces (dešavanja u grupi) radije nego na ishod ili proizvod.

• Posebno poučavaj, probaj, treniraj, vežbaj i modeluj socijalne veštine u prirodnom okruženju: pregovaranje, odbijanje, odgovaranje, uključivanje, strpljenje, zahvaljivanje, davanje komplimenata, prihvatanje drugačijeg mišljenja, prihvatanje tuđeg uspeha, nadoknada štete, druženje, preuzimanje vođstva, sposobnost da se sledi tuđa ideja, tolerisanje monotonije...

• Pomozi deci da pronađu zajednički interes.

• Učitelj ili nastavnik odlučuje ko će rešavati problem ili voditi proces rešavanja problema.

• Koncentriši se na promenu neprihvatljivog ponašanja i ignoriši ga.

Okruženje i dnevni raspored (rutina)





• Obezbedi poznato i sigurno okruženje.

• Obezbedi lični prostor u učionici, resursnoj sobi ili u nekoj drugoj sobi za relaksaciju.

• Redukuj sve što može da ometa čula i nepotrebno skreće pažnju (buka, neprijatni mirisi, svetlo).

• Ponudi čvrstu dnevnu strukturu (rutinu).

• Izbegavaj iznenađenja, pažljivo pripremi prelazak iz jedne u drugu posebnu aktivnost, promenu rasporeda ili bilo koju drugu promenu.

• Minimalizuj promene.

• Razgovaraj tokom stresne situacije ili izvedi dete iz stresne situacije.



Predstavljanje sadržaja





• Predstavi sadržaje što očiglednije: pokaži, napiši, demonstriraj, koristi fotografije, slike, dijagrame, objekte iz okruženja, kalendare, mape, karte, audio i video materijale...

• Raščlani instrukciju na male korake.

• Obezbedi mogućnost ponavljanja i vežbanja.

• Koristi mogućnosti vršnjačkog poučavanja.

• Primeni učenje u realnim situacijama.

Procena i pravila





• Prilagodi težinu zadatka.

• Prilagodi oblik pitanja.

• Naglasi tekst (posvetli da bude uočljiviji).

• Skrati.

• Ponudi alternativnu aktivnost.

• Budi dosledan u očekivanjima.

• Izvežbaj format pitanja pre testiranja - kroz probe (vežbe).

• Obezbedi dovoljno vremena.



Upravljanje ponašanjem





• Individualni dogovor/ugovor sa odeljenjem.

• Koristi vizuelni signal, znak za početak ili kraj.

• Ugradi (inkorporiraj) želje i interesovanja u dnevni plan.

• Ohrabruj dečje izbore.

• Poštuj njihove dobre odluke.

• Analiziraj uzroke ponašanja iz dečije perspektive.

• Izbegavaj pritiske tipa: Budi dobar ili druga apstraktna očekivanja.

• Izbegavaj ponižavajuće mere koje slabe samopoštovanje, dovode do anksioznosti i nisu razumljive (videćeš šta će ti se desiti, nastaviš li tako...).

• Izbegavaj disciplinske mere za "nepristojno" ponašanje: izbegavanje kontakta očima, pričanje samom sebi, oduzimanje vremena, ponavljanje reči ili fraza, neodustajanje od svojih interesa, nezainteresovanost.

Domaći i školski zadaci





• Individualizovani, odmereni, ne zahtevaju više od 1 sata za rad.

• Kratke, jasne precizne instrukcije (mali koraci).

• Česte povratne informacije i dodatna uputstva.

• Češći, sa više pomoći.

• Obezbedi vreme i mesto da se završi domaći ili školski zadatak.

• Ako je neophodno, smanji očekivanja od domaćeg zadatka.

• Obezbedi pomoć drugova (vraćanje na zadatak i podsećanje).



Učitelj u inkluzivnoj grupi:





• prihvata različitosti;

• posmatra dete, a ne njegovu ometenost ili posebnu obrazovnu potrebu;

• veruje da su sličnosti među decom mnogo važnije nego njihove individualne razlike;

• koristi metode koje su prilagođene individualnim potrebama deteta;

• pribegava modifikacijama koje su jednostavne i jeftine;

• nastoji da uskladi prava deteta sa smetnjama u razvoju sa interesima, ciljevima i mogućnostima njihovih roditelja ili staratelja;

• osigurava odgovarajuće mesto u prostoriji za dete sa smetnjama u razvoju i stvara uslove da ga sva deca čuju i vide;

• održava mirnu i svrhovitu atmosferu u kojoj ni deca ni vaspitači nisu izloženi prevelikom stresu;

• obezbeđuje da deca sa smetnjama budu sastavni deo grupe;

• kreira atmosferu prihvatanja u kojoj sva deca nude i dobijaju pomoć;

• ne poredi decu;

• fleksibilan je;

• ne prati rigidno nastavni plan i program i pažljivo odgovara na proces učenja u svojoj grupi;

• nudi dodatnu pomoć, onda kada je potrebna pojedincu ili maloj grupi, ali je ova dodatna pomoć ograničena i nenametljiva i povlači se čim proceni da više nije potrebna;

• nalazi kreativne načine da uključi svu decu u sve aktivnosti;

• koristi brojna jeftina vizuelna pomagala kao i drugi materijal prilagođen potrebama dece;

• pronalazi različite načine da proceni i zabeleži napredak deteta.

Učitelj u inkluzivnom okruženju kreira individualni obrazovni plan zajedno sa drugim članovima tima i:





• pruža pomoć drugome;

• konsultuje se i pregovara;

• postiže saglasnost;

• menja uloge;

• učestvuje u zajedničkom radu.

Inkluzija, između ostalog, znači pružanje mogućnosti svoj deci da budu uspešna.





Sadržaj je preuzet iz Prirucnika za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, izdanje Novosadskog humanitarnog centra

www.nshc.org.rs/pdf/prirucnikzaradsadecom.pdf