Prenatalna dijagnostika

Prenatalna dijagnostika predstavlja skup dijagnostičkih metoda kojima je moguće utvrditi promene na embrionu ili fetusu pre rođenja. Uglavnom je usmerena ka utvrđivanju postojanja hromozomskih aberacija, većih razvojnih abnormaliteta ali dozvoljava i rano utvrđivanje stvari kao što su pol deteta.

Metode-prenatalne-dijagnostike:

Ultrazvučni-pregledi

Ultrazvučnim pregledi se konvencionalno primenjuju od 7 nedelje gestacije za potvrđivanje napredovanja trudnoće i utvrđivanja postojanja blizanaca. Od 11 nedelje gestacije moguće je pratiti morfološke odlike ploda, utvrditi pol, a u kasnijim nedeljama uočiti i eventualne srčane defekte, nepravilno razvijanje organa ili delova tela isl. Metoda je potpuno neinvazivna pa se redovno primenjuje tokom celog trajanja trudnoće.




AFP-test

AFP test je biohemijski test krvnog seruma majke. Određuju se nivoi α-fetoproteina (AFP), humanog horionskog gonadotropina (HCG) i estriola. Sam po sebi, test se ne može koristiti za dijagnostikovanje nijednog pojedinačnog poremećaja, ali izmenjeni nivoi ovih supstanci (van normalnih vrednosti) ukazuju na postojanje eventualnih poremećaja koje je potrebno potvrditi ili eliminisati drugim testovima. Tipično se vrši između 14. i 16. nedelje gestacije. U Srbiji se od pre nekoliko godina primeljuje kod svih trudnica čak iako se trudnoća ne smatra rizičnom.



Amniocenteza

Amniocenteza je invazivna metoda koja se primenjuje kod trudnica sa rizičnom trudnoćom ili kod onih gde su metodu indikovali izmenjeni nivoi AFP parametara. Amniocenteza se vrši između 14. i 16. nedelje gestacije punktiranjem amnionske tečnosti čime se pribavljaju fetalne ćelije. Ovo se vrši uvođenjem igle velikog kalibra kroz zid uterusa pod ultrazvukom kako se ne bi povredio plod. Punktirana amnionska tečnost se centrifugira nakon čega se iz nje izoluju fetalne ćelije koje ostaju pri dnu epruvete. One se stavljaju na podlogu i uzgajaju in vitro nakon čega se u podlogu dodaje kohicin koji zaustavlja ćelije u metafazi ćelijske deobe kada su hromozomi najvidljiviji. Zatim se vrši izrada kariograma.
Ovom metodom moguće je ustanoviti genetske aberacije na plodu što je od vitalnog značaja za dalje planiranje trudnoće. U slučaju da se sumnja na specifični poremećaj, moguće je fokusirati test na ciljani hromozom. Metoda se smatra invazivnom, i postoji rizik od nezarastanja posteljice nakon ekstrahovanja igle, curenja amnionske tečnosti kao i infekcija. Ozbiljnije komplikacije mogu dovesti do pobačaja ploda, što se statistički dešava u oko 0,5% slučajeva. Ipak, od svih metoda za pribavljanje fetalnih ćelija, ova se najviše primenjuje.



Biopsija-horionskih-čupića

Ovim postupkom uzima se uzorak horionskih vila kojima je placenta pričvršćena za endometrijum. Suštinski, pribavljaju se fetalne ćelije koje je moguće analizirati na sličan način kao i kod amnicenteze. Glavna prednost ovog metoda je što ga je moguće izvesti već između 9. i 11. nedelje gestacije, što je znatno ranije od amniocenteze. Ipak, metod nosi sa sobom rizik od curenja amnionske tečnosti i njenog nedostatka što ima veliki uticaj na razvoj ploda, nepravilnog zarastanja placente, kao i infekcija. Znatno je rizičniji od amnicenteze, i do pobačaja dolazi u oko 2% slučajeva, ali se kod izvesnog broja javljaju i komplikacije nakon bebinog rođenja koje su posledica intervencije.





Kordocenteza

Kordocenteza je metod kojim se pribavlja krv fetusa koju je moguće analizirati. Vrši se tek posle 20. nedelje gestacije uvođenjem igle većeg kalibra pod ultrazvukom sa ciljem punktiranja krvi ploda kroz pupčanu vrpcu. Postupak zahteva izuzetnu spretnost lekara jer je potrebno pod ultrazvukom punktirati pravi krvni sud, odnosno onaj koji nosi plodovu, a ne majčinu krv. Sama pupčana vrpca je u prečniku do 2 cm, tako do postupak zahteva posebnu preciznost. Nakon uspešnog punktiranja, pribavljena krv se može upotrebiti za niz analiza kao i za pravljenje kariograma. Potvrda da je zaista uzeta krv ploda se lako dobija, jer nezreli, fetalni eritrociti imaju jedro.

Neznam kako je po susjednim državama ali ovo je sada u HR pod 'must'. Šok sam doživjela kada sam nakon 6 godina isčekivane trudnoće bila savjetovana da uradim kombinirani test i eventualno aminocintezu po potrebi, ali izgleda da se to sada svima savjetuje rutinski. Premda ne spadam u rizičnu dobnu skupinu niti išta slično. Bila sam uvjerena da je on meni nešto vidio a neče da kaže lol, paranoja što da kažem. Ako odbiješ upisuje ti se i u trudničku knjižicu kako kažu :/
Sestra mi je rodila troje djece, najmlađeima 1g. i nijednom nije morala ići :/

me_ ::

Neznam kako je po susjednim državama ali ovo je sada u HR pod 'must'. Šok sam doživjela kada sam nakon 6 godina isčekivane trudnoće bila savjetovana da uradim kombinirani test i eventualno aminocintezu po potrebi, ali izgleda da se to sada svima savjetuje rutinski. Premda ne spadam u rizičnu dobnu skupinu niti išta slično. Bila sam uvjerena da je on meni nešto vidio a neče da kaže lol, paranoja što da kažem. Ako odbiješ upisuje ti se i u trudničku knjižicu kako kažu :/
Sestra mi je rodila troje djece, najmlađeima 1g. i nijednom nije morala ići :/

bezveze... ovde ako nema simptoma nekog defekta, ne salju na amnio. Rade double i tripl test. I to je to. Ako su zene starije onda ok. Al za nas mladje ne....

Kod nas ne rade nista od pregleda sem ultrzvuka i pre porodjaja ja sam davala samo analize za carski i nista vise...
Me_ malo je bezveze da moras i ti to da dajes ali sta je tu je ako vec moras. Jel posle 20.nedelje ti rade ili...?

Između ako se dobro sjećam 10 i 13tjedna je kombinirani, onda te nalaze nosiš svom lječniku (ginekologu) koji će ti reći da li je aminocinteza potrebna.
Na kombiniranom ti na UVZ mjere neke stvarčice i vadiš krv. Pitaju da li pušiš, koristiš ljekove, godine, kile etc.