" Nečeg ima u ormanu... "

Da li ste se plasili nečega kao mali? Da li ste tražili od roditelja da provere ormare, krevete ne bi li vas uverili da nema ničega tamo? Da li se vaša deca sada plaše istog? Kako ste to prevazišli?

Ma ja se i dan danas plašim nečeg, a ne znam ni sama čega Najviše se plašim mraka

Majček ::

Ma ja se i dan danas plašim nečeg, a ne znam ni sama čega Najviše se plašim mraka

tebi se smejem a ja bez svetla ne smem da zaspim...

ja se plasim grmljavine, kad sam bila mala obavezno sam trcala kod mame u krevet, a bogami i kad sam odrasla, sad mi je mm spasitelj naravno

Uuuu, da, grmljavina Moja trauma koja traje celi život...

Ja se grmljavine nikad nisam plašila ni najmanje a u zadnje vreme nije mi nimalo svejedno...

Grmljavine se plasim samo kad je mm tu,kao glumim da se plasim,a on glumi da je hrabar pa se zajedno "pazimo"..
Ali ja sam klaustrofobicna,ne dao Bog da me neko zatvori negdje gdje ne mogu izaci,cini mi se da bi umrla u roku 10 min..Jednom je mm otisao do prodavnice,ja trudna ostala u autu,on nagodio da se auto zakljucava kad izadjemo a kljuc je ponio sa sobom..Tada mi je momentalno nestalo zraka,lupala sam,nekako se dohvatim telefona,nazovem,jedva sam izdrzala dok je dosao...

Ja se plašim visine, a ujedno obožavam da se vozim avionom i ceo put gledam kroz prozor Ali kad bih se našla na otvorenom prostoru a ispod mene provalija istog trenutka bih se onesvestila valjda
Nešto slično ovome (ne obraćajte pažnju na komentar dole )

Otišle smo skroz OT ali nema veze